Zadrugarstvo je danas svojevrstan način borbe za opstanak zemljoradnika u borbi sa bezpoštednim i nemilosrdnim kapitalizmom, s tim u vezi zadruga je jedan od načina organizovanja fizičkih lica - zadrugara u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima zadovoljavaju svoje ekonomske interese. Treba napomenuti i to da su zemljoradničke zadruge organizovane kao pravna lica ali nisu preduzeća, s tim što imaju dosta sličnosti sa preduzećima po pitanju osnivanja, rada i nadležnosti organa upravljanja.


Zadruge su nam danas potrebne radi zaustavljanja daljeg pada poljoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodnih godina zaredom imali negativnu stopu rasta u poljoprivredi.


Godinama se u Srbiji smanjuju površine pod žitaricama, opada stočni fond, izumiru sela.... Rešenje za opstanak malih gazdinstava, rešenje za opstanak i oživljavanje sela, rešenje za opstanak poljoprivrede nalazi se u udruživanju poljoprivrednih proizvođača i osnivanju zadruga.
Zadruge su u ranijem periodu pokazale da mogu uspešno da obavljaju svoju društvenu funkciju u selima, zapošljavanjem mladih visoko-stručnih kadrova obezbeđuju intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života u selu.


Stanje na terenu je takvo da proizvođač ono što proizvede nema kome da ponudi ili bude prinuđen da proizvod proda po minimalnoj ceni. Uzrok svih ovih nedaća je nepostojanje kvalitenih zadruga, jer samo udruženi poljoprivrednici će imati racionalno ponašanje u proizvodnji, koje će podrazumevati smanjenje troškova uz povećanje prinosa . Zadruge se osnivaju kao zemljoradničke - opšte i specijalizovane (žitarske, voćarske, vinogradarske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radinosti i sl.), radi obavljanja proizvodnje, prometa robe i vršenje usluga .


Zemljoradničke zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, prerađuju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara, snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom i vrše promet roba zadrugara i za zadrugare.



Zadruge bi tako postale nosilac sveukupnog napretka naše poljoprivrede i sela i treba da nam budu strateški cilju daljem razvoju poljoprivredne proizvodnje Početne korake u osnivanju zadruge obično preduzimaju preduzimački usmereni pojedinci koji imaju veće stručno i opšte obrazovanje ili veće radno iskustvo, a bolje poznaju mogućnosti i prednosti organizacije nad pojedincem u poslovnom opštenju.


U osnovački poduhvat kreću najpre uglavnom lica koja prate promene u društvu i otvorena su za nova saznanja. To su obično pojedinci koji imaju smelost za promene i veruju u njihovu ostvarljivost, lica koja prepoznaju mogćnosti zadružne organizacije. Oni ne moraju da odmah doprinesu osnivanju zadruge u prvom pokušaju, ali bar mogu da prišire saznanje delu poljoprivrednika kojima bi ono moglo da bude korisno u nekom drugom pokušaju.


Na sastancima i predavanjima je neophodno da prisutna lica budu što potpunije obaveštena o tome zašto je zadružno organizovanje korisno i moguće. Potpisani ugovor o osnivanju zadruge omogućuje sigurniji uspeh osnivačke skupštine. Za osnivačku skupštinu se pripremaju osnivački spisi sa kojim, u bitnim pojedinostima, treba da se upoznaju osnivači na toj skupštini.



Kod izbora delatnosti potrebno je da se registruje veći broj njih, uključujući i one koje se ne bi odmah obavljale. Time bi se, u slučaju kasnije potrebe, predupredio postupak naknadnog doregistrovanja delatnosti. Propis o delatnostima i njihovim šiframa je dostupan u svakoj opštinskoj službi u kojoj se vrši registrovanje zanatskih radnji (preduzetnika).


Minimum početnih radnih uslova za zadrugu je manji kancelarijski, prodajni i magacinski ili drugi prostor koji je namenjen uslugama koje su predmet njene delatnosti. Minimalno početno opremanje obuhvata osnovnu kancelarijsku opremu uključujući računar, makar starije proizvodnje, zatim inventar koji je potreban za pružanje prvih usluga. Računar je postao neophodno sredstvo za rad, pretpostavka za bilo koje poslovanje. U osnovne uslove za upotrebljivi poslovni prostor uobičajeno spada snabdevanje vodom i električnom energijom, kao i drugi uslovi koji su propisani za vršenje pojedinih delatnosti. Knjigovodstveni poslovi koji su u početku neznatni, mogu da budu povereni radnjama ("agencijama") za pružanje knjigovodstvenih usluga.



Petrović Duška